Повратак на врх

foto1 foto2 foto3 foto4 foto5
Црква Светих Арханђела Михаила и Гаврила у Делиграду подигнута је на делу Карађорђевог шанца 1933. године. Посвећена је изгинулим ратницима у биткама вођеним у Првом српском устанку. Црква је у основи правоугаоног облика са једном полукружном олтарском апсидом и отвореном припратом изнад улазних врата.
По наређење кнеза српског Милоша Обреновића , године 1836. године у малој паланци Алексицу подиже се велелепни храм посвећен ПРЕНОСУ МОШТИЈУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА из града Мира у град Бари.
Алексинац лежи у истоименој котлини, која се пружа од Мезграјске пречаге до Сталаћке клисуре, на саставу река Моравице и Јужне Мораве. Сам град заузима простор на обе стране реке Моравице, с тим што се већи део насеља налази на њеној десној страни. Насеља у његовој околини расута су по пространој котлини и на њеном ободу, као и на огранцима оближњих планина: Озрена, Буковика и Јастрепца. Територија општине Алексинац била је насељена још у праисторијско доба, на шта указује број локалитета са налазима из тог периода. На тлу данашње општине Алексинац откривена су насеља култура из средњег (око 4800-4400 година пре н.е), млађег (око 4400-3800 година пре н.е) и финалног неолита (око 3.800-3.200 година пре н.е). Само мањи број налазишта је откопаван и проучаван.
Бованско језеро је језеро које се налази на Сокобањској Моравици код Бовна између Сокобање и Алексинца. Језеро је вештачка акумулација настало градњом бране 1978. године, у систему регулације слива Мораве и хидроцентрале „Ђердап“ са задатком да задржи наносе брдских и планинских река, а истовремено да акумулира велике количине воде. Језеро је удаљено преко 20 km километара од Алексинца, а 12 km од Сокобање и налази се на регионалном путу Алексинац-Сокобања-Књажевац. Језеро је дуго 8 km, највећа ширина му је 500 m, а дубина 50 m. Бованско језеро преко постројења за пречишћавање воде водом снабдева град Алексинац.
Спомен црква Свети Тројица у Горњем Адровцу налази се на упечатљиво уздигнутој заравни која доминира читавим пределом. Од пута до улаза у храм уздиже се дрворед липа које су доношене са имања грофа Рајевски, из Русије. Имање и спомен црква у родном месту пуковника Рајевског налазе се такође на брду, као аншео изнад крста.

Општинска организација за туризам и спорт

Општинска организација за туризам и спорт "ОТИС" Алексинац има за циљ унапређење и допринос успешнијем пословању привреде, за обављање послова промоције, пропаганде туризма као и обављање делатности из области спорта.

Телефон: 018-804-025

e-mail: otisaleksinac@gmail.com

FK Jastrebac Tesica 240x240

  Назив клуба: Фудбалски клуб "Јастребац"

Адреса: село Тешица

Телефон: 

Веб сајт:

e mail:

Фејсбук страница

Историјат клуба:

  Јесен 2002. година . Облаци премрежили небо као да у спрези са временом настоје да прекрију прошлост велом заборава. Спортски бифе у Тешици је испуњен димом цигарета и жагором људи. За столовима седе људи, љубитељи добре чашице и заљубљеници фудбалскеспортске игре свога клуба ” Јастребац “. На зидовима су поређане фотографије фудбалских екипа од педесетих година XX века до данас. То су реликвије, које говоре о историском путу клуба. Ти људи, фотографије и реликвије су сведоци протеглог времена и пркоса пролазности и заборава.

Фудбалска игра је била права реткост у руралним срединама пре Другог светског рата. Тешица је било насеље са садржајем варошког живота. 1926. године је због тог проглашена варошицом. Овако напредна средина морала је изнедрити људе са идејама праћења људских манифестација Европе и света. Предходница фудбалске игре су били младићи који су почели да играју за градске клубове. Славко Јовановић је 1932. године био играч ногометног клуба ” Смедеревац ” у Нишу. Прву фудбалску лопту је донео Бранислав Миљковић из Тешице 1934. године.

  Млади у то време су своје културне и спортске склоности реализовали окупљањем у ” Соколу “. Ногомет, је такође, нашао своје место у оквиру рада соколске чете у Тешици. Ногометна група је радила под именом Тешица. Одиграване су пријатељске утакмице са клубовима: ” Победа “, ” Цар Константин ” и ” Грађански ” из Ниша, ” Морава ” из Житковца, ” Палилулац “, ” Напредак ” и ” Рудар ” из Алексинца.

  Пријатељске утакмице су одиграване до Другог светског рата и то са клубовима из градских средина јер сеоских клубова скоро да није ни било. Игралиште је уређено на простору Оризишта. Ха равном терену постављене су дрвене стативе и обележено игралиште. Обележавањем игралишта бавио се највише Стева Јанковић-Карадак и ако није био играч у клубу. Игралиште се обележавало тако што се ископа плитак узани ров и посипа трином или гашеним кречом. У сећању мештана највише су остали следећи играчи клуба: Драги Јовановић, Раде Миљковић ( учитељ ), Миленко Маричић, Миодраг Наумовић- ” Грк “, Предраг Живковић- ” Шангајац “, Драгиша Стојановић, Миодраг Живковић и Славко Јовановић- “Шишко “-голман.

Другои светски рат је завршен. Игра ногомета се наставља јер је постала традиција. Прва ногометна утакмицаје одиграна 1945. године између Тешичана и јединице Народно- ослободилачке војске у априлу месецу. После одигране утакмице приређена је свечаност у Јуциној кафани. Том приликом је формиран фудбалерски клуб ” Јастребац “. Прва управа клуба је изабрана од оснивача клуба и то су: Славко Јовановић, Срећко Стојадиновић ( капетан коњице ), Миленко Маричић, Радисав Миленковић ” Шућа ” и Миодраг Наумовић-Грк. Фудбалери су у почетку путовали на колима са коњском запрегом. Вођа екипе био је Борисав Милошевић. Фудбалери су играли са својим копачкама или са обућом коју су имали, на чак и боси. Судије су толерисале некомплетност опреме за игру јер је после ослобођења владало сиромаштво, а није требало спутавати љубав према овом спорту. Од опреме је било важно да екипа има дресове са исписаним бројевима. Ногометна игра започета у Тешици имала је одјека и побудила је интересовање младих из околних места. Многи од њих су прве испите ове игре окушали у тешичком фудбалском клубу. Самим тим су пристигли таленти били попуна слабих места у игри у клубу Јастребац, те је могао да се вине у више рангове ногометних такмичења у земљи.

  Један од највећих успеха клуба је разигравање за такмичење у ИИ лигу са ФК “Лубница” 1955/56. године.

  Највећи успех клубаје такмичење у Регионалној лиги 1981., 1982. и 1983. године. У нишкој зони клуб је учествовао више пута. Из клуба су поникли врсни играчи. Многи од њих су постали играчи у клубовима највиших лига у земљи као што су: Станковић Душан-Џавра (нишки Железничар), Здравковић Драган (Пуковчанин) играо за Напредак (Алексинац), Миодраг Џунић играо за Гротцку (Београд), бранио за младу репрезентацију Југославије, Слободан Џунић је играо за Раднички (Ниш) и ЕИ- Младост (Ниш), Слободан Јовановић -Питомац је играо за Палилулац и Напредак (Алексинац), Бранислав Бранковић играо за више клубова српске лиге, Драган Станковић-Тоза је био капитен Радничког (Ниш), а данас игра Власину-Власотинце.

  ФК Јастребац је 1995.године обележио 50 година постојања. Том приликом је организован турнир после чега је заслужнима у клубу председник клуба, Часлав Вучковић доделио признања.

Како је овај сегмент догађања део хронике 160 година школе у Тешици то је неопходно навести просветне раднике актере у овоме клубу и то су: Радослав Јанковић, наставник физичког васпитања, Предраг Вучић, наставник српског језика, Драган Станковић,”наставник физичког васпитања, Иван Димитријевић, Милутин Стојановић, Зоран Гајић, учитељ из Лоћике, Петар Костић, наставник физичког васпитања из В.Дреновца, Драган Беговић, професор ОТ-а, био је и тренер клуба.

У периоду од 50 година много је младића учило ногометну игру у ФК “Јастребац”. Истакнуте фудбалере, поред напред наведених, но мишљењу садашње управе, треба поменути и то су:

Тихомир и Света Бранковић, Мика Јовановић, Јовица Ристић-Геџа Часлав Вучковић, Срба Станковић, Братислав Вучић, Братислав Камберовић, Југослав Максимовић, Радослав Илић из Грејача, Огњен Илић из Грејача, Јовић Мића, Драгослав Станковић, Јовановић Роте.

При ФК “Јастребац” постоје секције ветерана, млађег узраста, омладинци и женски клуб. Ветерани и женски клуб играју пријатељске утакмице, док се омладинци и млађе категорије такмиче у оквиру такмичења лиге у којој игра ФК “Јастребац”.

Поред официјелних такмичења у лето се одржава турнир посвећен погинулом капетану Драгану СтојановиГту из Дашнице, Трши Цветковићу, погинулом у рату и Дејану Јовановићу из Тешице. Сви су они погинули у рату за време распадања СФРЈ. Турнир је проширен и Меморијалу је додато име преминулог Томислава Јовановића. некадашњег фудбалера ФК “Јастребац”.

Игралиште ФК “Јастребца” поседује просторије за пријем гостијуће екипе (свлачионица), за смештај реквизита клуба, за административне потребе, тушеве, односно купатила и мокри чвор. Изграђене су непосредно поред игралишта кућице за резервне играче и тренера домаће и гостујуће екипе. Ограђено је металном оградом и уредно се одржава.

Одигравање утакмица на Оризишту је тренутак ужитка свих љубитеља клуба и ногометне игре.

О ФК “Јастребац” су казивали: Градимир Ристић, председник клуба, Живомир Јовановић, Адам Врбић, Радослав Јанковић, Радисав Миленковић и Драгиша Милорадовић.

( Текст узет из књиге Светозара Стајића – 160 ГОДИНА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У ТЕШИЦИ )

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

1 Mobile

2 Mobile

3 Mobile

4 Mobile

5 Mobile

6 Mobile 

Број посетилаца

Данас 14

Јуче 33

Ове недеље 546

Овог месеца 1612

Укупно 46413

LOGO Mobile